Valdorfska pedagogija

Valdorfska pedagogija je obrazovni koncept koji se obraća celovitom biću deteta. 

Vaspitne i obrazovne metode i sadržaji u valdorfskoj pedagogiji menjaju se sa uzrastom deteta i zavise od njegovih telesnih i duhovnih potreba i sposobnosti.

Valdorfska pedagogija temelji se na posmatranju čoveka kao bića tela, duše i duha, koje se neprestano razvija, a dete kao biće koje do svoje odraslosti i zrelosti prolazi kroz faze razvoja svesti kroz koje je čovečanstvo prolazilo tokom svoje evolucije.

Valdorfska pedagogija ne obraća se samo detetovom intelektu, već uporedo neguje detetov emotivni život, razvija radne i stvaralačke navike, te snaži volju i interese. Činiti to u svakom nastavnom času glavni je zahtev za valdorfske pedagoge.

Sa jedne strane podstiče se razvoj ličnosti, a sa druge, uvažavaju se zahtevi vremena, obeležja kulture i društva u kojem dete živi.

Temeljna vaspitna intencija je da se razviju sposobnosti i spremnost za stvaralački i odgovorni odnos deteta (kasnije odrasle osobe) prema svetu, a ne puko prilagođavanje određenim društvenim odnosima, vrednostima i normama.

Početak valdorfske pedagogije

Valdorfsku pedagogiju utemeljio je Rudolf Štajner, austrijski naučnik i reformator mnogih područja modernog života. Prva valdorfska škola osnovana  je 1919. godine u Štutgartu. Na koncepciju prve škole uticale su i pedagoše ideje Marije Montesori, kao i  Elen Kej, koja je zagovarala pedagogiju koja polazi od deteta.

Vrlo brzo nakon otvaranja prve, nove valdorfske škole i vrtići su počeli da niču. Prvo u Evropi (Austrija, Nemačka, Velika Britanija, Hrvatska, Slovenija, BiH itd.), a od 1980. godine širom sveta. Danas postoji preko 1000 nezavisnih škola, 2000 vrtića i preko 600 centara za posebno obrazovanje u 60 zemalja sveta (u Kini je u poslednje tri godine osnovano preko 1500 valdorfskih institucija), a u mnogim od tih zemalja država finansira valdorfske škole.

Osnove valdorfske pedagogije

Valdorfsko obrazovanje započinje sa pretpostavkom da se detinjstvo sastoji od tri osnovna razdoblja, svaka u trajanju otprilike sedam godina. Od rođenja do sedme godine (rano detinjstvo), od 7 do 14 godina i od 14 do 21 godine (adolescencija). Svaka faza ima uticaj na to kako se deca osećaju i pristupaju svetu (intelektualno, emocionalno, fizički i duhovno). To utiče na način na koji uče. Valdorfski pedagozi veruju da bi kurikulum i nastavne metode razvijene za svako razdoblje trebalo da budu pripremljeni u skladu sa ovim fazama razvoja – pravovremeni.