Valdorfski program

Zdrava čulna iskustva u prvih sedam godina ključna su za zdrav razvoj svakog deteta i čovečanstva u celini. Dete se može zdravo razvijati i steći pozitivnja iskustva samo u okruženju ljubavi i topline, pod pokroviteljstvom odraslih koji u sebi nose životnu radost, sposobnost čuđenja i poštovanja svakog deteta.

Suština rada sa malim detetom je u unutrašnjem stavu vaspitača, jer on predstavlja primer koji dete oponaša. Iz tog razloga valdorfski vaspitač mora proći kroz školovanje koje mu daje smernice i omogućava stalni rad na samome sebi.

U toku vrtićkog dana valdorfski vaspitač nastoji da ima promišljene gestove i da promišljeno govori. Planira dan tako da uključi dovoljno svrhovitih aktivnosti koje deca mogu oponašati bilo u trenutku, bilo kasnije u okviru svoje slobodne igre. Pritom vodi računa o tome da deca imaju dovoljno prostora i vremena za pokret, buđenje sposobnosti za imitaciju.

Valdorfski vrtići postoje širom sveta, ali se međusobno razlikuju. Njihovi programi se razlikuju u zavisnosti od geografskog položaja, kulture, veličine grupa, uzrasta dece, individualnog pristupa vaspitača.

Uprkos ovim razlikama svaki valdorfski program odlikuju neke zajedničke karakteristike:

  • zainteresovanost puna ljubavi i uvažavanje svakog deteta;
  • stvaranje uslova za slobodnu igru dece jednostavnim, prirodnim materijalima kao aktivnosti od najvećeg značaja za malo dete – kroz slobodnu igru deca prerađuju svoja iskustva, otkrivaju i razumeju svet;
  • svest da mala deca uče kroz oponašanje, kroz iskustva do kojih dolaze preko čulnih utisaka i kroz pokret. Prirodno je da dete teži da ispita svoju fizičku i socijalnu okolinu, ali okruženje postavlja granice, strukturu i zaštitu, baš kao što pruža mogućnost da se rizikuje i prihvati izazov;
  • naglasak na realnim iskustvima života, nasuprot virtualnim, u cilju zdravog formiranja odnosa sa svetom;
  • postojanje umetničkih aktivnosti kao što su pričanje priča, muzika, crtanje i slikanje, modelovanje, prstovne igre i ritmičko kolo potpomažu zdrav razvoj imaginacije i kreativnosti;
  • smisleni praktični poslovi, kao što su kuvanje, pečenje, rad u bašti, ručni rad i poslovi u domaćinstvu omogućavaju razvoj još neispoljenih ljudskih kapaciteta, pri tome naglasak je na procesu rada, ne na rezultatu;
  • utvrđeni ritam dana, nedelje i godine uliva deci osećaj sigurnosti i čini oslonac u doživljavanju toka vremena;
  • proslave praznika i svetkovina proističu iz tradicije i kulture podneblja;
  • zdrav razvoj deteta je najpotpuniji ako između roditelja, vaspitača i dece postoje dobra komunikacija i zdravi socijalni odnosi. Valdorfski vaspitači teže da ostvare svesnu komunikaciju i saradnju u interesu deteta i time doprinesu kulturnom impulsu među ljudima.

Aktivnosti u okviru valdorfskog programa

  • Ritmičko kolo
  • Umetničke aktivnosti i ručni rad
  • Pripovedanje i bajke
  • Lutkarske predstave
  • Sto godišnjih doba

Detaljnije