Ritam, ponavljanje i poštovanje su pojmovi koji se susreću uzduž i popreko kroz kurikulum valdorfske pedagogije. Nikada neće biti dovoljno puta izrečeno koliko su bitni tokom ranog detinjstva, uspostavljajući važne navike za život.

Neprestane promene često prouzrokuju anksioznost u detetu koje se tek razvija. Mala deca se nalaze usred procesa stvaranja i razvijanja ritma otkucaja srca, disanja, metabolizma i sna.

Zdrave aktivnosti koje se ponavljaju i ritmovi, osiguravaju da je proces učenja lakši i efektivniji, istovremeno pomažući deci da bez napora klize iz jedne aktivnosti u drugu.

Kada se deca sa pouzdanošću mogu osloniti na to šta će se dogoditi tokom svakog perioda u toku dana ili jutra, kroz ponovljene aktivnosti u sopstvenom ritmu, to u osnovi utiče na njihovo fizičko zdravlje i osećaj sigurosti i blagostanja. Dalje, sve to deluje na njihovu sposobnost da uče i upamte informacije. Doktor psihologije Džejn Hili, koja se bavi i istraživanjima na polju neurološkog razvoja, smatra da je ritmičan život kod kuće od ključne važnosti za razvijanje sposobnosti mišljenja. Uspostavljanje reda u haosu pomaže razvoj neuroloških putanja koje stvaraju rute u mozgu, rute kojima razmišljamo. Rime i prstovne igre koje igramo sa decom, uspavanke i pesme pomažu tom procesu razvoja, a upravo njihov ritam je ono što deci stvara užitak i pomaže im da ih se prisete.

U vrtiću, sigurnost u znati i biti razvija se ritmom dana i ponavljanjem poznatog. Ritam i ponavljanje načina na koji se nešto radi, gde se šta nalazi, kao i ritam u odgovoru vaspitača na potrebe deteta doprinose njihovom pravilnom razvoju.

Današnja tendencija je da decu stalno zabavljamo, razigravamo, zatrpavamo ih raznovrsnim senzacijama, što je sve jedan veliki udah, izvodimo decu van sebe, odnosno njih, i dovodimo ih u stanje konstantne razdraženosti. Rezultat su hiperaktivna deca, deca koja ne umeju da se „vrate sebi“.

Jedan od naših osnovnih zadataka, kao valdorfskih vaspitača, jeste da omogućimo deci dnevni ritam koji nalikuje disanjuudah, kao što je slušanje priče, i izdah, kao što je trčanje i slobodna igra.

Naš dnevni ritam

8:00 – 8:30 Dolazak u vrtić i doručak

8:30 – 10:30 Slobodna igra

Dnevna umetnička aktivnost (mešenje hleba, slikanje mokro na mokro, ručni rad, modelovanje voska)

Pospremanje

Ritmičko kolo

10:30 – 11:00 Užina

11:00 – 12:15 Izlazak napolje

12:15 – 12:30 Gestovne i prstovne igre i lutkarska predstava

Time se završava naš Valdorfski program i deca koja ne ostaju na celodnevnom boravku odlaze kući.

12:30 – 13:00 Ručak

13:00 – 15:00 Odmor i nakon njega slobodna igra do odlaska kući

15:00 – 16:00 Produženi boravak

Nedeljni ritam se uspostavlja uvek istim umetničkim aktivnostima određenim danima u nedelji.

Naš nedelji ritam

Ponedeljak – mešenje hleba

Utorak – slikanje mokro na mokro

Sreda – ručni rad

Četvrtak – modelovanje voskom

Petak – Šumski dan

O dnevnim i umetničkim aktivnostima

Kretanje je dečja nasušna potreba, kao vazduh, voda ili san!
Za razvoj mozga su pokreti tela neophodni, a pre svega fina motorika, odnosno pokreti ruku. Za decu su dragocene sve aktivnosti gde se radi pre svega prstima. Šivenje, štrikanje, sviranje bilo kog instrumenta, čak i frule, već zaboravljeni klikeri, seckanje i ljušćenje krompira i šargarepe, mešenje hleba, sve su to aktivnosti koje za mozak čine mnogo više nego učenje tablice množenja napamet.

Kako i u dečijoj igri, tako i za naše aktivnosti sa decom koristimo prirodne materijale, poput vune i filca, pamuka, drveta, pčelinjeg voska, boje za slikanje su napravljene od prirodnih sastojaka, neotrovne i neškodljive za decu,

Ritmičko kolo

Ritmičko kolo jedna je od retkih vođenih aktivnosti u valdorfskim vrtićima.
Mogli bismo ga opisati kao kružnu igru, splet pokreta koji prate izgovorenu, ili otpevanu, reč vaspitača.
Kroz kolo radi se na ritmu i različitim ritmičkim kvalitetima.
Pored razvoja krupne i sitne motorike oblikuju se govor i muzički osećaj.
Pošto je sadržaj kola sve što je vezano za zemaljski život i aktuelno godišnje doba, deca sa radošću oponašaju umetnički oblikovane pokrete vaspitača, ponavljaju stihove i pevaju, bez pritiska i poučavanja.
Ritmičko kolo predstavlja okosnicu dnevnog ritma u životu vrtića, a istovremeno je i metodičko sredstvo kojim odslikavamo godišnji ritam.

Mešenje hleba

Ponedeljak je dan za mešenje hleba, a to znači zavrnuti rukave i uroniti šake i sva čula u iskustvo mešenja. Rastresito meko brasno, meko testo koje prati i obavija naše prste, toplina i mirisi…. Dozvoliti mališanima da iskuse čitav proces, dozvoliti im da iskuju snažne veze u procesu učenja i spoznavanja i da prodube mišljenje, osećanje i za njih u ovom periodu veoma važnu volju. Ne radi se samo o tome da prodju proces “od semena do stola” već u tome da ih ohrabrimo da istraju, a to često znači – ne činiti išta, ne govoriti, ne sugerisati, ne prekidati, ne izazivati razmišljanje – prosto….pustiti ih da se igraju i tim putem postignu majstorstvo.

Slikanje mokro na mokro

Utorkom u ,,Svicu“ slikamo posebnom tehnikom „mokro na mokro“. Ova tehnika uvodi malu decu u divan svet boja. Slikanje na vlažnom papiru omogućava nam da vidimo i iskusimo tekuću prirodu boje. Deca od dve i tri godine mogu se nositi sa četkom i uroniti u postupak. Mašta se aktivira kad se scene i predmeti otkriju na slici. Nežno, tečno, kao u snu, slikanje bez formi omogućava da se boje dubinski dožive. Deca doživljavaju mešanje boja slikajući bez cilja, proživljavajući sam proces koji može da bude terapeutski i meditativni.

Ručni rad

Sreda je dan za ručni rad sa decom. Ručni radovi su važan element valdorfskog obrazovanja, rad rukama je ključan za razvoj volje, za emotivni i intelektualni razvoj.

,,Rad na preoblikovanju materijala (posebno prirodnih) podstiče unutrašnji rast i osećaj blagostanja kod dece. Ručni rad teži da postane uravnotežena aktivnost protkana mišljenjem, osećanjem i izražavanjem volje. A volja je deo nas koja najviše spava. Upravo ručni rad može nežno probuditi i obrazovati volju već u ranom dobu.

Zašto je ovo tako važno?

Volja je povezana sa mišljenjem, volja kod malog deteta postaje kreativno mišljenje kod odrasle osobe.

Ruke igraju važnu ulogu u ovom buđenju volje. Kretanje prstiju podstiče čula koja povezuju dete sa svetom i pokreće misaone procese. Više čula je uključeno u ručne radove: vid, dodir, pokret, ravnoteža… Čula preuzimaju utiske iz spoljneg sveta, povezuju ih i stvaraju stav. Naše ruke nas vode u dublji, bliži odnos sa svetom i samim tim do boljeg razumevanja čovečanstva. Kroz ručne radove se budimo, posmatramo stvari i primećujemo detalje. Kada oko i ruka rade zajedno, stvaraju se neurološke veze. Tako da bi se moglo reći da su ručni radovi sa malom decom poligon za razmišljanje, a što je više lepote i osećanja u tim radovima, mišljenje će biti kreativnije.”

Odlomak iz knjige “Will developed inteligence: handwork and practical arts in the waldorf school”

Modelovanje pčelinjim voskom

Četvrtkom se topao i mek pčelinji vosak u dečjim rukama pretvara u ptice, leptire i zmajeve. Za decu predškolskog uzrasta preporučuje se rad u vosku, a za školarce rad u glini.

Glina je hladna i izvlači energiju iz malih ručica, ali za stariju decu je značajna jer uzemljuje.
Vosak, posebno pčelinji vosak, je topao, prijatan za oblikovanje, a posebna nega čula je njegov miris. Negovanje čula je posebna tema. Kroz čula mi doživljavamo svet, od razvijenosti čula zavisi naše opažanje stvarnosti. Od tog opažanja zavise naši sudovi i naše mišljenje. Od sudova i mišljenja zavise naše odluke a od njih naša sudbina. Za zdravo razvijanje čula bitni su pravilni podsticaji. Dodir sa prirodnim materijalima, daje deci podsticaj za zdravo razvijanje fino izdiferenciranog čula dodira.

Da bi se vosak modelovao potrebno je da se neko vreme greje u rukama, da se lagano trlja, kako bi postao elastičan, ova pripremna aktivnost je dobra vežba volje i strpljenja.

Gestovne i prstovne igre

Gestovne i prstovne igre i priče nam se obraćaju rečima i pokretima, za decu su one dragocene jer kroz njih:

  • osvešćuju svoje telo i granice svoga tela što je osnova za izgradnju odnosa sa spoljnim svetom;
  • izgrađuju blizak odnos i poverenje sa odraslom osobom koja izvodi pokrete;
  • razvijaju finu i krupnu motoriku, a samim tim i sinapse u mozgu.

Za odrasle su dragocene jer grade blizak odnos sa detetom kroz koje dete može da stekne poverenje i mogu da se primene u situacijama kao što su:

  • nežno uvođenje u aktivnost: priprema za spavanje, pre obroka, pre radionice, pred pričanje priče;
  • koje izazivaju nestrpljenje i nervozu poput čekanja u redu, duga vožnja kolima ili dug boravak u zatvorenom, isčekivanje.

Lutkarske predstave i pripovedanje bajki

Bajke su umetnički oblikovane pramudrosti, životno iskustvo naroda dato kroz simbole čiji smo značenja mi pomalo zaboravili.

Večita borba dobra i zla je večna tema, a bajke daju rešenja kako zlo pobediti i kako se spasiti iz nevolje kroz mudrost, ljubav, dobrotu, praštanje i poverenje u dobre sile. Nema boljeg načina za formiranje zdravog morala od bajki. U isto vreme, jezik bajki je upravo ono što deca na tom uzrastu najbolje razumeju, to je njihov svet u kome se osećaju udobno i zaštićeno. Oni na svet dolaze sa prapoverenjem, za njih je ovaj svet neupitno dobar, i bajke su im stalna potvrda da je to tačno. Čak i to beskonačno insistiranje da im pričamo jednu istu bajku hiljadu puta je njihova potreba da se svaki dan uvere da je sve i dalje isto i sigurno.

Mi znamo da svet nije baš tako dobar uvek, ali za njih je ta vrsta saznanja prerana. Ima vremena, naučiće kad za to dođe vreme, a to je tek u drugom-trećem razredu i to opet na njima primeren način – kroz basne i legende.

Lutkarske predstave u valdorfskim vrtićima su sasvim različite od onoga što obično gledamo. Scenografija i lutke su ručno izrađeni, sa puno pažnje, od vune, svile, drveta i drugih prirodnih materijala. Lutke izgledaju ,,nedovršeno”, na licima su im samo tačkice kao oči, nekad čak ni to, ali za to postoji temeljan razlog – tako izrađene, one ostavljaju deci i njihovoj fantaziji slobodu da lutkama ,,daju” raspoloženje, od njih zavisi da li će lutke biti srećne, ljute ili zabrinute. Na taj način im se pored razvoja imaginacije ostavlja i dovoljno prostora da prorade svet koji doživljavaju i situacije sa kojima se susreću u toku dana, na njima primeren suptilan, ali veoma dubok, način.

Valdorfske lutkarske predstave počinju tihom pesmom koja decu nežno uvodi u pripovedanje.

Priča se lagano odvija, pa deci ostaje prostora da upijaju detalje i proživljavaju utiske.

Lutkarska predstava ,,uvlači“ decu unutar priče dok se pred njihovim očima odvija deo po deo, raste i menja se. Ove slike smeštaju se pravo u središte dečje životne sile bez da stvaraju oštre i čvrste, nepromenjljive impresije. Kada se priče i bajke prenose na film ili crtaće, gube svoj evokativni kvalitet i najčešće su presnažne za malu decu. Sa druge strane, kada su pripovedane uz pomoć lutaka pred očima dece deluju veoma umirujuće i lekovito. Terapeutske su i lekovite jer ne opterećuju dečija čula, već ih miluju.

Bajka se govori tihim glasom, bez naglih pokreta, na takav način se deca ne uznemiravaju i ostavlja ih se da na miru, duboko u sebi dožive i prožive bajku. Da njenu iskonsku poruku pounutre.

Šumski dan

U pripremi.