Zašto baš Valdorf vrtić?

 

Kako su izgledali vrtići do pre Drugog svetskog rata? Pa uglavnom nikako, nisu ni postojali. Deca su bila uz majke, eventualno bake, porodice su bile brojne tako da je tu uvek bilo i druge dece. O pedagogiji se do pre sto godina nije ni razmišljalo. Majke su odgajale decu bez mnogo promišljanja, nije postojala vojska pedijatara, pedagoga i dečijih psihologa bez kojih smo danas bespomoćni. Majke su imale prirodno, „ugradjeno“ znanje, i to je bilo dovoljno.

Kada je Marija Montesori upisivala medicinu, i kada se kasnije posvetila deci to je bilo čudo. Jedina deca sa kojom se išta radilo bila su po domovima, to su bila deca bez roditelja. To je najvise ličilo na Olivera Tvista, sa danasnje tačke gledišta, više nalik logorima.

Rudolf Štajner je osnivao školu 1919. ali ne i vrtić. Vrtići su nastali tek kad su se žene izborile za pravo na rad, i kada se pojavila potreba da neko brine o deci za vreme radnog vremena.

Valdorfski vrtić pokusava da igra ulogu porodice, ali ne današnje, moderne, već neke porodice od pre sto i vise godina. Za to postoje vrlo jaki razlozi!

Svet se poprilično promenio u poslednjih 30, a kamoli poslednjih 100 godina, ali su dečije potrebe ostale iste. Njihov razvoj i dalje podleže istim zakonitostima, i to je ono sto Valdorf vrtić pokušava da nadomesti. Zato se u Valdorf vrtićima zajedno sa decom i kuva i šije, i štrika i peva. To su poslovi koje se danas polako zaboravljaju, a deci su te radnje nasušna potreba.

Nekada se živelo sporije, ljudi nisu dane provodili u neprestanoj jurnjavi. U to vreme je svaka kuća imala uvek isti ritam, ljudi su bili povezani sa prirodnim ritmovima. Ritam je deci neophodan i zato se u Valdorf vrtićima tome pridaje mnogo pažnje. U današnje vreme, deca su najčesće jedinci i nemaju sa kim da vežbaju socijalne vestine, a u vrtiću za to imaju priliku. Dok sam radio u školi, već na prvom času sa prvacima sam mogao tačno da kažem ko je od dece išao u vrtić, a koje dete su odgajali bake i deke.

Da razjasnimo, svet se razvija i mi ne možemo ostati po strani, svakako nije rešenje živeti kao da smo u XIX veku. Zadatak Valdorf pedagogije je da nađe rešenje za brojne izazove modernog doba. Sada, kada to znamo, nije čudno što se po svetu masovno otvaraju Valdorf škole i vrtići, od Kine do Argentine. Bitno je da Valdorf pedagogija ne beži od modernih tehnologija, već ih smešta na pravo mesto u dečijim životima, u vreme kada su oni za to spremni, a to je tek u srednjoj skoli. Pre toga, i mobilni telefon i kompjuter, pa čak i televizor, samo čine štetu detetu. U Valdorf pedagogiji je vrlo jasno definisana pravovremenost, kada i šta deca treba da uče i rade da bi se pravilno razvila u samostalne, svesne, odgovorne i misleće ljude, spremne da ispune svoju misiju kao ljudska bića.