Ishrana dece, prvi deo

Za prve mesece čovekovog života priroda je sa dubokom mudrošću obezbedila idealnu hranu: majčino mleko. U prvim mesecima života beba za sve obroke u toku dana dobija samo jednu, veoma specifičnu životnu namirnicu i istinski uživa u njoj. U periodu dojenja dete ima osećaj: “Ovu hranu poznajem, mogu da je svarim, ona mi daje snagu i sigurnost.”

Organi za varenje kod dece su osetljivi i nerazvijeni, a da bi se razvili do pune funkcionalne sigurnosti i mogućnosti, njima je potrebno otprilike sedmogodišnje “vreme školovanja”.

Ova činjenica postavlja mlade roditelje, jedan dug vremenski period, pred veoma odgovoran zadatak. U periodu od treće do sedme godine života roditelji pred sobom imaju tri zadatka vezana za ishranu dece:

– učestvovanje u stvaranju zadravih funkcionalno – sposobnih organa za varenje u celini

– podstaći zahvalnost prema čoveku, životinji, biljci, zemlji i nebu

– uvoditi dete u socijalnu zajednicu pomoću sopstvenog primera  za stolom

Ovi zadaci bi trebalo da budu sprovedeni kroz igru. Dete balansira između navike tj. sigurnosti u doživljenom, i radoznalosti. Pri tome, ono vrlo dobro zna, najčešće instinktivno, šta može da očekuje jer ovo znanje odgovara probavnim organima, a ne glavi. Dete duboko u sebi nosi čvrsto ubeđenje: “Ceo svet je dobar”.

Zbog toga gubitak apetita najčešće pokazuje jedan dublji, možda duševni problem i ove simptome treba pažljivo razmotriti i analizirati. U ovakvim slučajevima moramo biti zahvalni što nam dete skreće pažnju na neki problem ili nedostatak, a nuđenje velikih količina hrane i teranje deteta da jede na silu definitivno nije rešenje. Svakako, bitno je razlikovati momente kada postoji opasnost da dete nema apetit zbog bolesti nekog organa tela, zbog duševnih nevolja poput nezadovoljstva, nedostatka ljubavi, usamljenosti ili straha, od momenata kada dete neće da jede zato što bi se radije igralo, zato što je pre toga jelo slatkiše, zato što imitira drugu decu i slično.

Doručak deci daje snagu za dan koji je pred njima. Nedostatak volje da se ujutru doručkuje može proizaći iz prethodne obilnije večere, ali može imati i druge uzroke. Postoje deca koja u jetri imaju sasvim dovoljnu rezervu krvi da se izbore sa prvim jutarnjim satima, ali i takva deca bi uvek trebalo da ponesu neki obrok sa sobom pre nego što napuste kuću. Prazan stomak nekada može da dovede do lake razdražljivosti i neprimerene agresivnosti deteta.

Pravo vreme za doručak je između 9 i 10 časova. Tada je organizmu potreban obilniji obrok bogat mastima, belančevinama, svežim povrćem i hlebom.

Kako se snaga dobijena zdravim i obilnim doručkom polako gubi, vreme je za ručak. U ovom najvećem obroku u toku dana bi trebalo da budu prisutna sva četiri ukusa: kiselo (nas veseli), slano (jača telesni osećaj), gorko (uređuje životne snage) i slatko (dolazimo do sebe).

Kiselo odzvanja u salati i za malu decu treba da se postigne pretežno kroz mlečnu kiselinu (npr. jogurt ili kvas), a manje sirćetom.

Gorki ukus se danas najčešće zanemaruje, ali je za malo dete važno da ga oseti u jelu. Sasvim je dovoljno dodati jedan lorberov list, bobicu kleke ili list žalfije da bi se potpomoglo sigurnom osećaju sitosti.

Da komponenta slanoće pripada ručku najbolje će se osetiti kada jednom izostane iz obroka.

Slatko je u formi ugljenih hidrata glavni deo ručka: to mogu biti krompir, rezanci, sve vrste žitarica ili sva raznorazna povrća. Ove namirnice nemaju ukus slatkog u ustima, inače bi nam brzo oduzele apetit, ali će se u organizmu pretvoriti u šećer onoliko koliko je to moguće.

Za dečije oči i uši je veoma važno da hrana izgleda “zabavno” i da ima zvučno ime. Mala deca vole ono što se priprema sa radošću i vole da učestvuju u pripremi obroka.

Sveukupnost boja, mirisa i oblika na tanjiru vode poreklo iz biljnog sveta i sve više se otkriva njihovo preventivno i zdravstveno delovanje. Laka povrća kao što su šargarepe, tikvice, brokoli, komorač, krastavci i sl. apsolutno treba da preovladavaju u dečijoj ishrani, ali ne treba ni potpuno istisnuti ostale sorte povrća poput cvekle, kupusnjača i drugih.

Pauza za odmor posle ručka je potpuno smislena i ne mora uvek da znači ležanje ili spavanje. I odmor za čula, vreme za sanjarenje, besciljna igra koja nije naporna ili šetnja takođe ispunjavaju svrhu.

U vreme večere dete je svim svojim čulima umorno i nema više snage da istražuje novo, da bira, da isprobava i da vari. Zato deca veoma rado za večeru prihvataju podgrejano jelo koje je ostalo od ručka, svim svojim organima im je to jelo poznato.

Večera bi trebalo da bude jednostavna i lagana. Hleb, proizvodi od žitarica, krompir, povrće, salata i voće koje nije previše kiselo su dobar izbor za večeru deteta.

Nakon preteške i preobilne večere, deca mogu da imaju nemiran san, noćno znojenje, jutarnju trapavost ili glavobolju.