Dan sa nama

Ritam je osnova plana i programa, prirodni ritam, ritam disanja. Kako se smenjuju udisaj i izdisaj, tako se i aktivnosti u vrtiću smenjuju. Udisaj su vođene aktivnosti – slikanje “mokro na mokro”, pletenje, filcanje, pomaganje u pripremi ručka, pričanje priča i bajki, aktivnosti u kojima dete usvaja slike, znanja, informacije, a izdisaj su slobodne aktivnosti – slobodna igra u prirodi, popodnevni odmor, aktivnosti u kojima se dete izražava verbalno, emotivno i kreativno.

Svakog radnog dana u 8 časova otvaraju se vrata dnevnog boravka dece “Svitac”. Ovde dan započinje zajedničkim krugom u kome vaspitačice i deca podele svoje snove, novosti, događaje i želje. Svako ima priliku da se izrazi i da bude saslušan, a na taj način se kod deteta razvija osećaj za zajedništvo, strpljenje i poštovanje prema drugima.

Nakon toga svi zajedno učestvujemo u pripremi doručka. Služi se isključivo organska hrana proverenih dobavljača, a na jelovniku su beskvasni hleb od čistog raženog, ječmenog i ovsenog brašna, kuvano celo zrno žitarica, organsko voće i povrće, čorbe i supe, domaći i sveži mlečni proizvodi, namazi od semeki i sl. Ovde se ne služe nikakve industrijske namirnice niti prerađevine, a hrana se priprema neposredno pred svaki obrok. Deca imaju priliku da ljušte i seckaju namirnice, da mešaju, da postavljaju sto, kuvaju čaj, prave pite i peku palačinke. Nakon pripreme doručka svi zajedno doručkujemo, a onda i raspremamo sto. Na taj način oni upoznaju procese pripreme obroka pre nego što se on nađe na stolu, uče se strpljenju, higijeni, redu i kućnim poslovima.

Potom, vreme je za slobodnu igru. Ovde se deca igraju ručno rađenim igračkama od prirodnih materijala: drvo, vuna, svila, konac, vosak, a ideja je da deca čulno dožive različite materijale i oblike. Takodje, igračke su jednostavne i nedovršene, tako da podstiču dečiju maštu; marama može da bude i reka i pokrivač za lutku, sa dva čvora na sebi postaje lutka ili neka životinja. Televizor i kompjuter imaju suprotan efekat na dete, dete je pasivno gledajući televizor, prima nadražaje spolja i nema priliku da stvori svoje unutrašnje slike. U prostorijama “Svitac” ne postoje nikakvi tehnički uređaji, a vaspitačice svakodnevno recituju, pričaju bajke i terapeutske priče, sviraju na različitim instrumentima i pevaju, a pozitivan efekat ovakvog pristupa roditelji upisane dece primate već nakon nekoliko nedelja- deca postaju kreativnija i na produktivniji način koriste svoju maštu.

Posle zajedničkog pospremanja igračaka uz pesmu, vreme je za umetničke aktivnosti koje se smenjuju na dnevnom nivou, a na kojoj se deca kreativno izražavaju. Tu je vreme za slikanje, pevanje, igranje, učimo zanate: pletenje, filcanje, pečenje hleba; na taj način neposredno utičemo na razvoj fine motorike kod deteta. Ponedeljkom mesimo hleb, utorkom slikamo tehnikom “mokro na mokro”, sreda je rezervisana za ručne radove, červtkom pričamo bajku koju nakon završene epohe prikažemo kroz lutkarsku predstavu, a petak je rezervisan za brigu o igračkama: popravljamo, negujemo i premazujemo igračke.

Nakon kratke voćne užine u boravku “Svitac” se svakodnevno izlazi napolje. Aktivnosti koje deca imaju u Košutnjaku su mnogobrojne: sade baštu, istražuju šumu, prave kolibe od starih grana, prave šatore koje danima ukrašavaju opalim lišćem, grade kućice za ptice, ježeve i zečeve, hrane razne stanovnike šume, posmatraju veverice, fazane i ptice. Deca se igraju blatom bez razmišljanja o prljavim dlanovima i eventualno isprljanoj garderobi, beru bobice i trešnje, prave gnezda za ptičice, zalivaju travu i cveće, prave piknik, grade mostiće za patuljke, kućice za dobre vile, prolaze za pužiće, penju se po drveću i po brdima… Da bi se pravilno razvijalo dete mora da oseti kišu, vetar, sneg i sve ostale vremenske uslove, a na odraslima je da dete adekvatno pripreme i obuku.

Važan aspekat Valdorf pedagogije je odnos dece sa prirodom, deca se podstiču da brinu o prirodi, da je upoznaju kroz sva godišnja doba i da posmatraju promene koje u njoj nastaju.

Nakon povratka iz šetnje opet svi zajedno postavljamo sto, ručamo i raspremamo, a potom sledi vreme odmora. Odlazi se u posebnu sobu gde se u miru i tišini deca opuštaju uz slušanje pesme, melodije nekog instrumenta i lekovite priče koju priča vaspitačica. Deca slušajući priču razvijaju maštu i stvaraju unutrašnje slike, a nakon priče sledi vreme za odmor i spavanje ukoliko je detetu to potrebno.

Deca se ispraćaju kući između 15 i 17h, a određenim danima ostaju na dodatnim aktivnostima, kao što su kurs engleskog jezika ili Dečiji atelje.

Ritam detetu donosi sigurnost, izvesnost, a time čuva snagu za zdrav rast i razvoj. Dete je sigurno da će biti zbrinuto, da neće ostati gladno, ritam mu omogućava da ne troši energiju na neizvesnost.

Sve aktivnosti su prilagođene grupi, plan i program se formira u odnosu na uzrast dece, prati se psiho-fizički razvoj svakog deteta. U tom smislu, ovo je pedagogija koja pristupa svakom detetu individualno. Poštuje se dete u celosti sa svime što ono donosi u naš boravak.

Valdorf pedagogija holistička, jer sagledava dete celovito – fizički, emotivno, mentalno i duhovno. Ona uzima u obzir okolnosti u kojima je dete rođeno i u kojima odrasta, štiti dete sa svim njegovim mogućnostima i pomaže mu da poraste, kao opna oko semenke koja jednog dana izraste u snažno i plodno drvo. Dete je u samom centru Valdorf pedagogije.

Dete predškolskog uzrasta, najintenzivnije do treće godine života, uči iz okruženja. Zato je Valdorf boravak topao, odiše domaćom, kućnom atmosferom, opremljen je prirodnim materijalima, pretežno drvetom. Obojen je pastelnim, umirujućim bojama. Oblici nisu oštri. Takođe, deca uče oponašanjem, zato je jako važno na koga se ugleda. Sve što odrasla osoba radi u prisustvu deteta, vaspita dete. Vaspitači u Valdorf vrtiću sviraju, pevaju, plešu, stvaraju, lepo se ponašaju i deci donose mir, sigurnost i zaštitu.