Valdorfski program
Valdorfski program je osmišljen od strane vaspitača koji rade sa decom u centru „Svitac“ i brižljivo brušen osluškujući potrebe konkretne grupe dece uz pomoć saveta naših mentora iz švajcarskih i zagrebačkih valdorfskih vrtića, vodeći računa o našoj tradiciji i podneblju.
- Doručak
- Slobodna igra
- Dnevne aktivnosti
- Užina
- Izlazak napolje
- Lutkarska predstava
Celodnevni boravak
- Valdorfski program
- Ručak
- Odmor – deca koja ne spavaju nakon kratkog odmora kada svi zaspu vraćaju se u dnevni boravak gde se ili bavimo započetim projektima ili nekom tihom igrom, slikovnicama itd.
Produženi boravak
Period nakon odmora oblikuje se u zavisnosti od dečijih potreba datog dana. Ukoliko je vreme lepo ili je deci tog dana potrebno više kretanja izaći ćemo napolje, o čemu ćete uvek biti obavešteni u zajedničkoj vajber grupi, nekada će čitav period proći u slobodnoj igri, a nekada će dobiti potporu u dodatnim umetničkim aktivnostima ili pripovedanju.
- Celodnevni boravak
- Užina
Šta možete da očekujete u valdorfskom centru?
Okruženje i prostor
Pošto je okruženje od neizmernog značaja kada su u pitanju mala deca, pokušali smo da prostorije u kojima borave deca oplemenimo i prilagodimo dečjim potrebama i mogućnostima:
- sklad pastelnih boja
- neoblikovani prirodni materijali za igru se svojom toplinom i strukturom obraćaju nežnim dečjim čulima, a na organskim formama materijala se nesmetano budi i razvija dečja fantazija
- osećaj topline i zaštićenosti – mirisi sveže i zdrave hrane iz kuhinje koja se priprema sa decom i pred decom doprinosi atmosferi topline porodičnog doma.
Prostor u kome deca borave je deo okruženja. Zato se on brižljivo neguje. Obraća se nežno svim dečjim čulima kroz sklad pastelnih boja, mirise tople, ukusne hrane, zvuke tihe pesma vaspitača, obilje prirodnih materijala od kojih su sačinjene igračke i rukotvorine vaspitačica i dece.
Sve što je u prostoru je dostupno deci i u funkciji njihove slobodne igre, otvoren je i opremljen štenderima i policama koje se mogu premeštati po prostoru i preoblikovati ga.
Okruženje čine i ljudi koji se brinu o deci: vaspitačice su uvek zaposlene svrsishodnim radom pred decom. Dok jednim okom budno prate dečju igru one spremaju ručak, šiju, prave igračke i dekoracije. U tim poslovima deca im se rado pridružuju i za njih tu uvek ima mesta. Svi poslovi koji se rade pred decom su ritmični i deo realnog života tako da dete može da doživi proces. Vedrina i zadovoljstvo pri radu vaspitača čine da okruženje deteta dobije kvalitet koji mu je potreban.
Ritam
Pored okruženja uloga ritma je vrlo važna kada se osmišljava dnevni, nedeljni i godišnji plan rada. Upravo se kroz uspostavljanje ritma u aktivnostima deteta ono pravilno povezuje sa svetom.
Mi razmišljamo o dečjim aktivnostima kao o polaritetima u ritmu. Tako imamo aktivnosti koje su primanje, buđenje, udah, a to su sve vođene aktivnosti u kojima se obraćamo direktno detetu (podučavanje, pospremanje, oblačenje itd.) i one koje su suprotne, prerada, otpuštanje, izdah (slobodna igra, spavanje, trčanje itd.)
Dnevni ritam
Dnevne aktivnosti su kod nas tako osmišljene da jedne smenjuju druge, a prelaze između polariteta rešavamo pesmom, prstovnim igrama i brojalicama.
Nedeljni ritam
Nedeljni ritam se uspostavlja uvek istim umetničkim aktivnostima određenim danima u nedelji.
Godišnji ritam
Godišnji ritam pratimo kroz epohe povezane sa dešavanjima u prirodi. Ta dešavanja odslikavamo kroz sto godišnjih doba, teme bajki, ritmičko kolo, odabir boja za slikanje kao i odabir materijala za ručni rad.
Ritam unosi izvesnost u dečji život i doprinosi osećanju da je ovaj svet siguran a to je ono što dete treba da ponese sa sobom u sledeću fazu razvoja.
,,Čovek se može uzdići na viši nivo razvoja samo unošenjem ritma i ponavljanja u svoj život. Ritam vlada u celoj prirodi.“
R. Š.
Boravak napolju
Svakodnevni boravak napolju detetu pruža mogućnost da doživi sve vremenske uslove, spozna promene u prirodi. Pruža priliku da svim čulima usvoji elemente prirode, što je dragoceno za njegov celokupni razvoj.
Ishrana
Ishrana kod dece ima mnogo širi značaj od pukog zadovoljenja nutritivnih potreba. Neosporno je da obroci treba da obiluju raznovrsnošću, zdravim namirnicama, namirnicama čije poreklo poznajemo, koje su organske i gajene sa pažnjom. Pored osnove funkcije zadovoljenja gladi, ishrana deteta bi treblo da bude izvor uživanja, radosti, zadovoljstva, zahvalnosti, sigurnosti, samopouzdanja, mudrosti, dobrih i zdravih navika.