Značaj poznavanja deteta

Za Valdorf pedagogiju je najvažnije duboko poznavanje čoveka i njegovog razvoja. Za nas pedagoge je ogroman zadatak stalno proširivanje tog znanja, neprestano učenje. Da bismo uopšte mogli da radimo sa decom Ljubav nije dovoljna. Lepo je kad je tu, bez nje ne bi bilo smisla, ali znanje je neophodno.

A za dobro poznavanje deteta potrebno je:

-opšte poznavanje razvoja čoveka i faza kroz koje ljudi prolaze;

-poznavanja individualnih razlika kroz:

– poznavanje temperamenata (kolerik, sangvinik, flegmatik, melanholik)

-nauku o višestrukoj inteligenciji ( H.Gardner „ inteligencija nije jedna već može biti : matematičko logička, lingvistička, interpersonalna (poznavanje i razumevanje drugih- socijalna inteligencija), intrapersonalna (poznavanje sebe), telesna, muzička, prostorna

-poznavanje razvoja mozga i pamćenja, uz najnovija istraživanja o koordinaciji, pamćenju i  razvoju obe hemisfere

I jos:

-Značaj pokreta u procesu učenja

-važnost pričanja priča

-Religijsko-moralno vaspitanje

-autoritet, kako ga stvoriti i odrzavati

-važnost samovaspitanja

-pohvale i kazne, i kako izbeći podelu na uspešnu i neuspešnu decu

A uz svo to znanje trebalo bi i da budemo dovoljno budni i otvoreni da na svako pojedinačno dete reagujemo na pravi način.  To uopste nije jednostavno, ne kaže se uzalud „umetnost vaspitavanja“ . Jer bilo bi lako kada bi moglo da se kaže „kad se dete ponasa ovako, treba da uradis to i to“ , onda bi nam samo trebalo uputstvo za upotrebu. Medjutim, osetiti kad i kako reagovati je prava umetnost! Kada, na primer, dete plače, nekad ga treba utešiti, nekad okrenuti na šalu, nekad možda i ignorisati (znate ono kad dete padne, pa počne da plače tek ako vidi da ga neko gleda), a šta bi trebalo tačno da uradite morate sami da osetite. Nekad je to na nivou trenutne inspiracije, kao kad Betoven od kucanja na vrata tok-tok-tok napravi  petu simfoniju.

U Valdorf pedagogiji se smatra da se razvoj odvija u ciklusima od sedam godina. Velike prekretnice su:

-smena zuba i polazak u školu sa 7 godina,

-adolescencija i polno sazrevanje sa 14 godina

-zrelost, rast umnjaka (samo ime kaže)

PRAVOVREMENOST  je izuzetno bitna, a za to nam je potrebno da znamo zakone dečijeg razvoja. Dete u malom prolazi sve one istorijske faze kroz koje je čovečanstvo prolazilo do danas. I kao sto su ljudi prvo pisali na glinenim tablicama, pa tek mnogo kasnije seli za kompjuter (zahvaljujući kome ja mogu ovako lako i elegantno da pišem i odmah prosledim velikom broju ljudi; zamislite kakav bi to skoro nemoguć zadatak bio pre samo 20-30 godina)  , tako i dete treba da prodje taj isti prirodni put u svom razvoju. Ne može prvo da se trči, a onda da se puzi ili hoda. Dakle u redu su i televizor i kompjuter i mobilni, ali u svoje vreme, a to je tek u srednjojš!

To je nešto o čemu bi trebalo da vodimo računa svi mi koji imamo decu ili radimo sa decom. Jednostavno se zapitajte kada se nesto pojavilo u istoriji i to će vam reći kada su deca za to spremna.

Orijentacije radi, kada deca pođu u školu to bi istorijski bilo vreme Egipatske kulture, crtanja prvo po zidovima, a onda i pisanje na papirusu. Slova se tek izvode iz slika, tek počinje da se usvaja sistem simbola umesto celog crteža. U petom razredu su deca na nivou Stare Grčke. Važnost tela, Olimpijske igre, demokratija, slobodno mišljenje! Sa adolescencijom ulaze u Novi vek, vreme velikih pronalazaka, otkrivanja Novog sveta, socijalnih pokreta. I smisao cele priče je da je dobro vaspitavanje tek onda kada rad na duševnom prati  promene u telesnom, kada naš tzv. spoljašnji uticaj vibrira zajedno sa njihovim unutrašnjim promenama. Učenje u školi koje nema nikakve veze sa duševnim traje do odgovaranja i nema ga vise.