Naši vaspitači

Sanvila Domić, 29 godina.

Od svog punoletstva radim sa decom. Počela sam, ne znajući skoro ništa o osnovama pedagogije, vodeći se onim što sam naučila posmatrajući druge, koje sam poštovala, kako rade sa decom i vodeći se našim kućnim vaspitanjem. Naši roditelji su moje sestre i mene holistički vaspitali, što sam kasnije prepoznala u Valdorf pedagogiji. Imale smo širinu i slobodu, ali i prava usmerenja. Zahvaljujući njima, proputovale smo pola sveta, uživale u prirodi, kao i u gradovima, osposobile ruke za kuvanje i kućne popravke, vajanje i daktilografsko kucanje, pletenje i držanje reketa za badminton… osposobile se za život i izazove koje donosi. 197952_1010226105883_5535_n

Kako sam prvih godina paralelno sa poslom išla na studije etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, tako su saznanja o različitosti svetskih kultura, o obrazovnim praksama širom sveta i osnovama iz oblasti pedagogije i metodike nastave uticale na moj izbor pristupa deci. Kad sam završila studije, već sam bila odlučila da želim da se bavim decom predškolskog uzrasta i na taj način sam donekle ostvarila svoju višegodišnju želju da budem antropolog na terenu J.

U međuvremenu smo sestra i ja preuzele vođenje Centra za obrazovanje „Zvončica“ i postale spoljni saradnici predškolske ustanove „Čukarica“ i kratkotrajno „Rakovica“. Imala sam prilike da puno vremena provedem u raznovrsnim dečijim grupama i različitim predškolskim ustanovama i sarađujem sa velikim brojem vaspitača i pedagoga. Nastavila sam da radim sa decom, ali sam nakon sedam godina rada imala potrebu za uvođenjem novina u svoj rad i pristup deci. Tada sam se odlučila za studije valdorfske pedagogije na Institutu za Waldorfsku pedagogiju u Zagrebu. Svakog meseca sam se iz Zagreba vraćala u Beograd potpuno očarana i oduševljena saznanjima i praksama koje sam tamo sticala. Postepeno sam uvodila elemente valdorfske pedagogije u rad sa decom i deca su odlično reagovala. Promene su bile minimalne i nežne, ali jako efikasne. Uviđala sam da je meni lakša komunikacija sa decom, a da deca uživaju u novom ritmu časa i upijaju nove aktivnosti, tražeći još, toliko im je prijalo. Tada sam već počela da maštam o valdorf vrtiću u Beogradu, a kada sam provela dve nedelje u valdorfskim vrtićima u Zagrebu, čvrsto sam odlučila da će tako nešto moći da izaberu roditelji za svoju decu i u Beogradu. Upoznala sam se sa Žanom Borisavljević i Oliverom Petrović i tako je, za mene, krenulo buđenje valdorfa u Srbiji.

Trenutno radim u Centru za podršku porodici „Svitac“ kao valdorfska vaspitačica, zajedno sa Oljom i Dušicom, a nedavno nam se pridružila i moja prva beba, kao najmlađi član rastuće porodice. Slobodno vreme provodim u vožnji rolera po Adi Ciganliji, u heklanju igračaka, putovanjima i pravljenju palačinki.