Ishrana dece, drugi deo

Ishrana dece, drugi deo

Tečnost – šta, koliko i kada?

Dečija zainteresovanost za ručak može biti rasterana slatkim napicima pre ručka: slatko oduzima apetit, a kiselo i gorko ga pokreću. Ručak sa salatom, povrćem i sa žitaricama je bogat vodom (80-90{4adc680d9d85376b06e03fa98d118e2097163c2ae6fb118cbaf5b602548f55f3}) i uz njega nije potrebna dodatna tečnost. Situacija je drugačija kod jela sa hlebom, sirom, mesom, džemom, kod pečenih ili prženih obroka i kod gotovih jela.
Piće za vreme jela škodi lučenju pljuvačnih i želudačnih sokova, a to otežava i usporava varenje hrane.
Deci odgovaraju čista voda, čajevi i voćni sokovi.

Užine i slatkiši

Mala deca imaju mali želudac i ne mogu da uzimaju veliku količinu hrane odjednom. Sa malim, ali jakim doručkom i sveobuhvatnim ručkom dobro je pokriven najiscrpniji deo dana deteta. I kod dece i kod odraslih se nakon ručka, ma koliko on  bio pažljivo izbalansiran i količinski dovoljan, posle podne javlja žudnja za slatkim. U to vreme količina šećera u krvi opada i polako se vidi prvi telesni i duševni umor. Ipak, do kraja dana je potrebno još toliko toga uraditi, a užina će nam u tome pomoći. Ovaj obrok je usmeren na uživanje: ovde nije važna sitost niti materijalna potreba, ovde se traži nešto pripremljeno sa ljubavlju, nešto što se topi na jeziku, nešto lepo što se može upiti svim čulima i celom dušom. Idealne su poslastice pripremljene kod kuće, bez rafinisanog belog šećera, bez margarina, emulgatora i sl. To može biti kolač, keks, čokolada, voće, čaj u lepoj šolji, a užitak će biti potpun ukoliko uz užinu uživate i u laganoj muzici ili prijateljskom razgovoru.

Suvo i koštunajvo voće

Suvo voće je zbog blagog i dugotrajnog tretiranja toplotom i zbog intezivnog žvakanja i natapanja pljuvačkom veoma dragoceno za dete koje raste. Isto se odnosi i na koštunjavo voće.
Belančevine lešnika, badema, oraha, kikirikija, brazilskog i indijskog oraha daju odličnu dopunu žitaricama.

Sirova ili kuvana hrana?

Da bi se korenasta hrana poput šargarepe ili cvekle mogla dobro svariti potrebno je vrlo temeljno žvakanje. Narodna poslovica kaže da je dobro sažvakano već upola svareno. Ipak, ovo ne može i ne treba da čini malo dete budući da i dalje nema kutnjake koji su jedini u stanju da rasitne ćelijske zidove toliko da pljuvačka prodre u sadržinu meterije da bi pokrenula preobražaj ugljenih hidrata u šećer. Ukoliko ovaj proces ne otpočne već u ustima, ne može biti nastavljen ni u stomaku, a ovo može imati negativne posledice na celokupno varenje.
Ipak, ovo ne znači da malo dete ne treba da gricka svežu šargarepu. Naprotiv, prežvakanje jača celu viličnu oblast, pruža zdrav otpor zubićima i zapošljava celu muskulaturu za varenje. Nesvareni delovi šargarepe se često pronalaze u stolici deteta i to samo potvrđuje da ona ne služi toliko ishrani koliko služi vežbi.
Pored ove „hrane za vežbu“, probavi koja se još uvek razvija, je potrebna i toplotom dozrela i rastvorena hrana. Zrelo voće se ne mora u strogom smislu označiti kao sirovo jer je ono „skuvano“ sa puno sunčeve toplote.

So i začini

Prerani pristup hrani za odrasle, vodi danas malu decu do visokog konzumiranja soli i do upoznavanja sa veoma jakim i često jednostranim ukusima poput bibera, natrijumglutaminata, ekstrakta kvasca i sl. Oni su u odnosu na dejstvo i količinu nepodesni za nežno dečije čulo ukusa, koje se u početku određuje mlekom slatkog ukusa i žitaricama koje se postepeno uvode.
So maloj deci nije potrebna uopšte, a i kasnije su to izuzetno male količine.
Veoma maloj deci su dovoljni ukusi prirodne arome voća i povrća, a kasnije se mogu dodavati i domaće sveže bilje poput mirođije, peršuna, vlašca…
Egzotični začini kao što su kari, čili, đumbir, muskat, cimet i karanfilić pripadaju deci školskog uzrasta. Ovi začini pripadaju „toplijim“ zemljama i sasvim drugačijim životnim običajima i navikama u ishrani.